Нека истраживања су показала да постоји корелација између активације симпатичког нервног система и тешкоћа у успављивању.
Ова студија спроведена на Универзитету у Пенсилванији открила је улогу дисбаланса АН (аутономног нервног система) у изазивању несанице, која изгледа да игра важнију улогу од поремећаја циркадијалног ритма. Ови налази се односе на хиперексцитабилност централног нервног система пре него на хипосомнију, која је обично повезана са изостанком или смањењем лучења кортизола или поремећајем циркадијалног ритма.
Ова студија је тестирала обрасце спавања 8 особа са несаницом и 8 особа са нормалним спавањем, а резултати су показали да су нормални спавачи пратили очекивани прогресивни аутономни пад, а несаници су показали упорну симпатичку хиперактивност. Ови подаци сугеришу да иако нормални спавачи прате очекивани прогресивни аутономни пад, упорна симпатичка хиперактивација се открива у несаници.
Друга студија је показала да су "добри" спавачи који су недељу дана стимулисали симпатички нервни систем имали исте потешкоће као и несаници.
Због тога је већина разлога за несаницу несаница зато што је нервни систем превише узбуђен када се касно увече игра мобилних телефона, а нервни систем не може да се смири пре спавања.